Neka i imas koga , veruj mi. Bar nesto i nauci bedna droljo, za ovolike godine, trebala si se bar malo kultivisati. Provincija vristi iz tebe :-(.
Ako te nesto zanima pitaj slobodno, znas kako da me nadjes, a ne ovako seljacki, ups sorry, ti to nazivas "sofisticirano", da me pratis.
недеља, 11. децембар 2011.
Glupaco bedna ✿ ✿ ✿
U birou za izgubljene stvari tražila sam svoju nadu, koju sam već davno negde izgubila...Rekli su mi da ima puno izgubljenih nada po koje više niko ne dolazi...
четвртак, 8. септембар 2011.
ZAR SI OD MENE TRAŽILA SLATKE STIHOVE ?
Zar si od mene tražila slatke stihove?
Zar ti se cini da je ovo, što do sada pjevah,
toliko teško slijediti i teško razumjeti?
Zato što ni dosad nisam pjevao
da me ti slijediš i razumiješ-necu ni sada;
Što su, uostalom, takvima kao ti, pjesnici k'o ja?
-ostavi zato moja djela,
I uljujkuj se onim što možeš razumjeti;
Jer ja nikog ne uljujkujem-
i ti me nikada neceš razumjeti.
W. W.
Zar ti se cini da je ovo, što do sada pjevah,
toliko teško slijediti i teško razumjeti?
Zato što ni dosad nisam pjevao
da me ti slijediš i razumiješ-necu ni sada;
Što su, uostalom, takvima kao ti, pjesnici k'o ja?
-ostavi zato moja djela,
I uljujkuj se onim što možeš razumjeti;
Jer ja nikog ne uljujkujem-
i ti me nikada neceš razumjeti.
W. W.
недеља, 28. август 2011.
Ništarija
Ništarijo spavala si
I sanjala da si nešto
Nešto se zapalilo
Plamen se previjao
U mukama slepim
Probudila si se ništarijo
I grejala leđa
Na plamenu iz sna
Nisi videla muke plamena
Čitave svetove muka
Kratkovida su ti leđa
Ništarijo zaspala si opet
I sanjala da si ništa
Plamen se ugasio
Muke su njegove progledale
I ugasile se i one blažene
I sanjala da si nešto
Nešto se zapalilo
Plamen se previjao
U mukama slepim
Probudila si se ništarijo
I grejala leđa
Na plamenu iz sna
Nisi videla muke plamena
Čitave svetove muka
Kratkovida su ti leđa
Ništarijo zaspala si opet
I sanjala da si ništa
Plamen se ugasio
Muke su njegove progledale
I ugasile se i one blažene
Vojnik od papira : )
Na svetu jedan vojnik bio
Smeo, visokih manira
Lep – al' lutka decja, gle!
Taj vojnik od papira.
Promeniti svet on hteo je
Za srecu, ne iz hira
A na niti bio je..
Taj vojnik od papira.
I vatru, dim i smrt i peh
On za vas dvaput bira,
Al' slusao je cerek, smeh
Ha! Vojnik od papira!
Tajne niste skrovite
Da li da vam dira
A cemu to? Ponovite!
Bio vojnik od papira.
Kob mu bila sudjena
U boj ga baci inat.
Ka vatri ruka pruzena
Smetnuvsi – da je papirnat.
U oganj, hajde, kreni sad!
Vec korak tlo mu dira.
Izgore on – tek tako – mlad
Smeo, visokih manira
Lep – al' lutka decja, gle!
Taj vojnik od papira.
Promeniti svet on hteo je
Za srecu, ne iz hira
A na niti bio je..
Taj vojnik od papira.
I vatru, dim i smrt i peh
On za vas dvaput bira,
Al' slusao je cerek, smeh
Ha! Vojnik od papira!
Tajne niste skrovite
Da li da vam dira
A cemu to? Ponovite!
Bio vojnik od papira.
Kob mu bila sudjena
U boj ga baci inat.
Ka vatri ruka pruzena
Smetnuvsi – da je papirnat.
U oganj, hajde, kreni sad!
Vec korak tlo mu dira.
Izgore on – tek tako – mlad
Bio vojnik od papira.
KAD ODEŠ
Kad odeš, kad zatvoriš za sobom vrata, ne osvrći se
Kad beziš, pobegni naglo i plači kad si daleko
Kad već nisi to da možeš da ostaneš gde te vole
Onda učini to brzo, brže od suze iz njenog oka.
Požuri da te suza ne stigne i ne opeče
Pazi da te oko ne vidi i ne skameni
Juri da te ruka ne potraži, ruka snena, decija
Stazi se svojoj jedinoj vrati, sebičnoj sebi.
Kad beziš, pobegni naglo i plači kad si daleko
Kad već nisi to da možeš da ostaneš gde te vole
Onda učini to brzo, brže od suze iz njenog oka.
Požuri da te suza ne stigne i ne opeče
Pazi da te oko ne vidi i ne skameni
Juri da te ruka ne potraži, ruka snena, decija
Stazi se svojoj jedinoj vrati, sebičnoj sebi.
субота, 27. август 2011.
Šta to radiš, kćeri?
Sanjam, majko. Sanjam, majko, kako pevam,
a ti me pitaš, u mome snu: šta to činiš, kćeri?
O čemu, u snu, pevaš, kćeri?
Pevam, majko, kako sam imala kuću,
A sad nemam kuće. O tome pevam, majko.
Kako sam, majko, imala i jezik i glas.
A sad ni glasa, ni jezika nemam.
Glasom, koga nemam, u jeziku, koga nemam,
o kući, koju nemam, ja pevam pesmu, majko.
Sanjam, majko. Sanjam, majko, kako pevam,
a ti me pitaš, u mome snu: šta to činiš, kćeri?
O čemu, u snu, pevaš, kćeri?
Pevam, majko, kako sam imala kuću,
A sad nemam kuće. O tome pevam, majko.
Kako sam, majko, imala i jezik i glas.
A sad ni glasa, ni jezika nemam.
Glasom, koga nemam, u jeziku, koga nemam,
o kući, koju nemam, ja pevam pesmu, majko.
понедељак, 18. јул 2011.
четвртак, 14. јул 2011.
уторак, 12. јул 2011.
Možeš li prodavati ljubav
Da, možeš je prodati po svakoj cijeni,
pa ćeš da porazmisliš,
da opet zaviriš u cijenu,
pa da zaplačeš, da zaplačeš u sebi,
i da se upitaš ko je i šta je to prodavao, i zašto.
pa ćeš da porazmisliš,
da opet zaviriš u cijenu,
pa da zaplačeš, da zaplačeš u sebi,
i da se upitaš ko je i šta je to prodavao, i zašto.
Beli pepeo
Jedna žena na Mičigenskom bulevaru ima papagaja
i zlatnu ribicu i dva bela miša.
Nekad je imala punu kuću devojaka u kimonima i
tri zvonceta na kapiji.
Sada je sama sa papagajem i zlatnom ribicom i belim miševima…
i evo nekih od njenih misli:
Ljubav vojnika na odsustvu ili mornara sa dozvolom za izlaz na obalu
gori kao logorska vatra, crvena i narandžasta.
Ljubav stranog radnika čija je žena hiljadu milja daleko
plavičasto se dimi.
Ljubav mladića čija se dragana udala za starijeg žoveka novca radi
gori vrcavim, nesigurnim plamenom.
Ali postoji i ljubav….jedna od hiljadu…..što gori nepomućeno
i iščezava ostavljajući beli pepeo….
A to je već misao koju ona nikad ne objašnjava
ni papagaju ni zlatnoj ribici ni belim miševima.
i zlatnu ribicu i dva bela miša.
Nekad je imala punu kuću devojaka u kimonima i
tri zvonceta na kapiji.
Sada je sama sa papagajem i zlatnom ribicom i belim miševima…
i evo nekih od njenih misli:
Ljubav vojnika na odsustvu ili mornara sa dozvolom za izlaz na obalu
gori kao logorska vatra, crvena i narandžasta.
Ljubav stranog radnika čija je žena hiljadu milja daleko
plavičasto se dimi.
Ljubav mladića čija se dragana udala za starijeg žoveka novca radi
gori vrcavim, nesigurnim plamenom.
Ali postoji i ljubav….jedna od hiljadu…..što gori nepomućeno
i iščezava ostavljajući beli pepeo….
A to je već misao koju ona nikad ne objašnjava
ni papagaju ni zlatnoj ribici ni belim miševima.
недеља, 10. јул 2011.
петак, 8. јул 2011.
Ženo-g(robe), neka te trava uguši
Evo zlatnog horizonta raz-uma
Jednom meni l-udilo i u mojim prste-novima slo-bode
Meni odsus(tvom) i užasom
Pokretna i č-udna čar
Promene i zaborava
Jednom meni l-udilo i u mojim prste-novima slo-bode
Meni odsus(tvom) i užasom
Pokretna i č-udna čar
Promene i zaborava
четвртак, 30. јун 2011.
среда, 29. јун 2011.
NE DOLAZITE, ALI AKO VEĆ DOĐETE…
da, naravno da ću biti tu, osim ako nisam napolju.
ne kucajte ako su svjetla pogašena
ili ako čujete glasove ili…
možda čitam Prusta
neka neko proturi Prusta ispod mojih vrata
ili neku od njegovih kostiju za moju čorbu,
…i ne mogu da vam pozajmim novac, a ni
telefon
ili ono što je ostalo od moga auta.
doduše možete dobiti novine od juče,
staru košulju ili sendvič sa salamom
ili prespavati na kauču
ali da ne vrištite noću…
i možete da pričate o sebi
…to mogu podnijeti;
teška vremena sve nas pritišću.
samo što se ja baš i ne trudim da stvorim porodicu
da pošaljem djecu na Harvard
ili da kupim neko lovište,
ne ciljam visoko
samo pokušavam da ostanem živ
barem još malo,
i zato, ako ponekad pokucate na moja vrata
a ja se ne javim
i unutra nema žene,
…možda sam slomio vilicu
i tražim neku žicu
ili lovim leptire po
mojim tapetama,
znači, ako se ne javim
onda se nisam javio, a razlog je
što još nisam spreman da vas ubijem
zavolim, ili prihvatim
…znači da ne želim da razgovaram sa vama
zauzet sam, lud sam, zadovoljan sam
ili možda pletem omču;
i zato, ako su svjetla čak i upaljena
i čujete zvuke disanja
ili molitve ili pjevanja radija
ili kotrljanja kockica
ili kucanja na mašini – odjebite,
nije pravi dan,
nije prava noć,
nije pravi čas;
ne, to nije dokaz neučtivosti,
ja ne želim nikoga da povrijedim, pa čak ni mrava
ali ponekad skupljam dokazni materijal za onu vrstu ljudi
za koju treba ipak malo sortiranja,
a vaše plave oči, recimo da su plave
i vaša kosa, ako je uopšte i imate
ili vaše misli… e oni ne mogu da uđu
sve dok ovu omču ili ne presiječem
ili ne stegnem u čvor
ili dok se ne obrijem staklom
mojih novih ogledala,
sve dok svijet ne nestane
ili se ne otvori
zauvijek.
Č.B.
ne kucajte ako su svjetla pogašena
ili ako čujete glasove ili…
možda čitam Prusta
neka neko proturi Prusta ispod mojih vrata
ili neku od njegovih kostiju za moju čorbu,
…i ne mogu da vam pozajmim novac, a ni
telefon
ili ono što je ostalo od moga auta.
doduše možete dobiti novine od juče,
staru košulju ili sendvič sa salamom
ili prespavati na kauču
ali da ne vrištite noću…
i možete da pričate o sebi
…to mogu podnijeti;
teška vremena sve nas pritišću.
samo što se ja baš i ne trudim da stvorim porodicu
da pošaljem djecu na Harvard
ili da kupim neko lovište,
ne ciljam visoko
samo pokušavam da ostanem živ
barem još malo,
i zato, ako ponekad pokucate na moja vrata
a ja se ne javim
i unutra nema žene,
…možda sam slomio vilicu
i tražim neku žicu
ili lovim leptire po
mojim tapetama,
znači, ako se ne javim
onda se nisam javio, a razlog je
što još nisam spreman da vas ubijem
zavolim, ili prihvatim
…znači da ne želim da razgovaram sa vama
zauzet sam, lud sam, zadovoljan sam
ili možda pletem omču;
i zato, ako su svjetla čak i upaljena
i čujete zvuke disanja
ili molitve ili pjevanja radija
ili kotrljanja kockica
ili kucanja na mašini – odjebite,
nije pravi dan,
nije prava noć,
nije pravi čas;
ne, to nije dokaz neučtivosti,
ja ne želim nikoga da povrijedim, pa čak ni mrava
ali ponekad skupljam dokazni materijal za onu vrstu ljudi
za koju treba ipak malo sortiranja,
a vaše plave oči, recimo da su plave
i vaša kosa, ako je uopšte i imate
ili vaše misli… e oni ne mogu da uđu
sve dok ovu omču ili ne presiječem
ili ne stegnem u čvor
ili dok se ne obrijem staklom
mojih novih ogledala,
sve dok svijet ne nestane
ili se ne otvori
zauvijek.
Č.B.
уторак, 28. јун 2011.
;)
Propalu ljubav ne nosi se na put
Kao što nosiš kovčege i svežnje.
U spomenima život samo spava:
Kad probudi se - oni budu čežnje.
Putuješ dane i putuješ noći:
Oni su tvoje društvo u samoći.
U zanosima, lutanju daleku
oni te naglo zabole, zapeku.
Otiðeš dalje. Oni dublje riju
I glumljenu ti radost samo piju.
Na dnu ti srca čuče sumnje; čuju
micanje svake nade, pa je truju.
Tjeskobama, ljubomorom te muče,
U sutra sjenu bacajuć od juče.
Dobriša Cesarić
Kao što nosiš kovčege i svežnje.
U spomenima život samo spava:
Kad probudi se - oni budu čežnje.
Putuješ dane i putuješ noći:
Oni su tvoje društvo u samoći.
U zanosima, lutanju daleku
oni te naglo zabole, zapeku.
Otiðeš dalje. Oni dublje riju
I glumljenu ti radost samo piju.
Na dnu ti srca čuče sumnje; čuju
micanje svake nade, pa je truju.
Tjeskobama, ljubomorom te muče,
U sutra sjenu bacajuć od juče.
Dobriša Cesarić
понедељак, 27. јун 2011.
BON-TONIRANO
Izvinite, gospodine međunarodni,
visoki, pa sve viši,
ni ja ne podnosim primitivan
rečnik
i ljude nevaspitane,
proste,
ali znate i sami:
ne postoji bonton
za nezvane goste.
visoki, pa sve viši,
ni ja ne podnosim primitivan
rečnik
i ljude nevaspitane,
proste,
ali znate i sami:
ne postoji bonton
za nezvane goste.
недеља, 26. јун 2011.
Пријавите се на:
Постови (Atom)