Ništarija

Ništarijo spavala si
I sanjala da si nešto
Nešto se zapalilo
Plamen se previjao
U mukama slepim

Probudila si se ništarijo
I grejala leđa
Na plamenu iz sna

Nisi videla muke plamena
Čitave svetove muka
Kratkovida su ti leđa

Ništarijo zaspala si opet
I sanjala da si ništa

Plamen se ugasio
Muke su njegove progledale
I ugasile se i one blažene

Vojnik od papira : )

Na svetu jedan vojnik bio
Smeo, visokih manira
Lep – al' lutka decja, gle!
Taj vojnik od papira.

Promeniti svet on hteo je
Za srecu, ne iz hira
A na niti bio je..
Taj vojnik od papira.

I vatru, dim i smrt i peh
On za vas dvaput bira,
Al' slusao je cerek, smeh
Ha! Vojnik od papira!

Tajne niste skrovite
Da li da vam dira
A cemu to? Ponovite!
Bio vojnik od papira.

Kob mu bila sudjena
U boj ga baci inat.
Ka vatri ruka pruzena
Smetnuvsi – da je papirnat.

U oganj, hajde, kreni sad!
Vec korak tlo mu dira.
Izgore on – tek tako – mlad

Bio vojnik od papira.

KAD ODEŠ

Kad odeš, kad zatvoriš za sobom vrata, ne osvrći se
Kad beziš, pobegni naglo i plači kad si daleko
Kad već nisi to da možeš da ostaneš gde te vole
Onda učini to brzo, brže od suze iz njenog oka.

Požuri da te suza ne stigne i ne opeče
Pazi da te oko ne vidi i ne skameni
Juri da te ruka ne potraži, ruka snena, decija
Stazi se svojoj jedinoj vrati, sebičnoj sebi.

Šta to radiš, kćeri?


Sanjam, majko. Sanjam, majko, kako pevam,


a ti me pitaš, u mome snu: šta to činiš, kćeri?

O čemu, u snu, pevaš, kćeri?


Pevam, majko, kako sam imala kuću,
A sad nemam kuće. O tome pevam, majko.


Kako sam, majko, imala i jezik i glas.
A sad ni glasa, ni jezika nemam.


Glasom, koga nemam, u jeziku, koga nemam,
o kući, koju nemam, ja pevam pesmu, majko.